Данас када смо видели са каквим сте се искушењима сусрели на овако велики празник били смо згранути безбожношћу званичне власти у Црној Гори, али у исто време одушевљени вашом храброшћу и утврђености у вери.

Да знате да из царскога Крушевца имате велику подршку и да смо и душом и телом уз вас. Љубав и вера у Господа ће увек надвисити и савладати незнабошце и ситне људе који су тренутно на власти и не схватају где су и због чега су. Нека им Господ опрости глупости које раде, а вама свима да снаге да се издигнете изнад свих тих малих људи.

Брату Огњену велики поздрав и до скорог виђења на нашој драгој Бешки.

Зоран Николић, председник Црквене општине Крушевац и члан
ЕУО Епархије нишке

Бранислав Недић,
управник Крушевачког позоришта

svaka Vam cast. Da Vam Bog podari zdravlja, krepkosti da se izborite protiv vjetrova koji sibaju Mitropoliju i vjeru nasu pravoslavnu. Hvala Bogu sto Vas imamo, i sto Vasom mudroscu koliko toliko uspijevate da ujedinite i srbe i crnogorce u jednu Hristovu crkvu.

Dace Gospod da se podijele po etnickoj osnovi zaborave,

Hriscanski pozdrav iz Belgije,

Hristos Vaskrese
Vaistinu Vakrese

Momcilo Milić, Bar
Požarevačka 3

Ostavimo za sada po strani za trenutak pitanje sahrane eventualnih zemnih ostataka Ivana Crnojevica. Da vidimo sto je bilo sa njegovim sinovima. Niko do sada nije pokusao da pronadje grob posljednjeg gospodara Zete Djurdja Crnojevica kao niti kosti tj. grob prvog gospodara Crne Gore, brata mu, Stefana Crnojevica. Zna se da je Djuradj iza 1500. g. postavljen za spahiju negdje u Maloj Aziji. Mislim da se moze pronaci u otomanskim arhivama nesto vise o tome samo to treba neko da uradi. Turci su vodili uredno poreske knjige, deftere, te tamo gdje je Djuradj postavljen zasigurno mora da je to i zapisano u defterima. Neko je pronasao da mu je zadnji pomen 1503. g. u Maloj Aziji. Tada je Djuradj mogao biti oko 63 godine starosti. Neki su navodili da se mozda pominje prilikom bitke za Rodos 1522. g. ali to je malo vjerovatno da s obzirom na njegove godine. Dakle, ako bi se mogao pronaci njegov grob i kosti, trebalo bi vidjeti postoji li mogucnost da se vrate u Crnu Goru. To do sada niko nije postavio kao pitanje, da ja znam. A time bi se moglo utvrditi i jesu li kosti ( zemni ostaci ) u navodnom kovcezicu kosti Ivana Crnojevica.
Stefan Crnojevic je najvjerovatnije umro u Hilandaru kao monah Marko iza 1505. g. ali opet to nije sigurno niti potvrdjeno. Ako je umro tamo, njegove su kosti najvjerovatnije u zajednickoj kosturnici u Hilandaru.
Zadnji pomen Stanise Crnojevica tj. Skenderbega Crnojevica je iza 1528. g. Mislim da nema podataka gdje je on sahranjen.

Srdacan bratski pozdrav,
Bozidar Vukcevic

Жао ми са вама! Саучешће вама у вези са смрћу Његове Светости Патријарха Павла. Ми смо, руски, пре годину дана изгубила патријарха, тек после његове смрти, схватио да Алексија ИИ је симбол народа и чувар његове културе. Слично томе, праведни и свети у животу био, и ваш патријарх. Одморити се Богу! Нема сумње да је патријарх Павле ће се наћи у царство небеско, и биће на престо Бога, моли за нас са вама. Знам понизности светог Павла, знам његове заслуге у пастирску службу. Сада својим молитвама са вама за њеног покојног слуга Божији Његове Светости Патријарха Павла. Вечни меморије!
Извињавамо се због кривудаво слово, то је преведен од стране рачунара, јер не знам на српском језику и на енглеском језику или да Немец братске људи нису.

Александр Цхулков, град Краснодар, Русија

Примите глубокие соболезнования в связи с кончиной духовного отца сербского народа и Предстоятеля Сербской Православной Церкви. Молимся об упокоении души усопшего Святейшего Патриарха Павла и об укреплении сербского народа в это нелегкое для Сербии время.

Molim vas proslijedite ovaj e-mail gospodinu jeromonahu Petru Dragojlovicu.
Prvo, htio bih mu zahvaliti na lijepom izvjestaju, sto pisanom sto na zvucnom snimku.
Kao i na lijepom gestu obilaska srpskih znamenitosti i istorijskih spomenika u Skadru i okolini.
Naravno, nije se mozda sve moglo posjetiti niti svemu posvetiti paznja. On je to svakako dobro uradio,
uzivao sam slusajuci njegov zvucni zapis. Poslusacu ga ponovo.
Htio bih mu napomenuti nekoliko elemenata, mozda za ubuduce.
Na samoj obali Skadarskog jezera u Vraki postoji lokalitet Kamenica, danas nesto preimenovan.
U srednjem vijeku tamo je postojao metoh Hilandara. O tome sam pisao na montenet.org, Srbi Sklavonije i Skadra.
http://montenet.org/2002/bozo2.html
U mom clanku postoji dosta gresaka, to je bio pocetak mog projekta, kako ga ja zovem „Drasko“, ali ima i dosta zdravoga.
Vrlo rado bih se mozda i ja jednoga dana pridruzio nekoj grupi hodocasnika da obidjem nekoliko tih mjesta. Mozda i Kamenicu.
Sledece, u vezi crkve ili katedrale Sv. Srdja i Vakha. Mislim da je na vasem gornjem snimku zid od neke druge gradjevine pa mozda i neke crkve. Ali mislim da to nije originalna lokacija, velika crkva koju je obnovila Jelena Anzujska. Ona se nalazila nekih par stotina metara nizvodno. Reklo bi se da od nje danas nema nikakvih ostataka na suvom. Vidi se velika tamna mrlja u koritu Bojane, za koju ja mislim da je kamenje iz temelja i zidova crkve Sv. Srdja i Vakha.
Ova mrlja odgovara starijoj albanskoj mapi koju je neko skoro postavio na internetu.
http://www.moraca-rozafa.org/info/istorija.html
Pogledajte na googleearth i vidjecete da snimak zida ne odgovara mapi niti mrlji u koritu Bojane, dok mrlja u Bojani odgovara mapi.
Ako malo pojacate kontrast ( nazalost ne mogu vam ovdje dostaviti moj isjecak sa googla ), vidjecete da je crkva bila ogromna, imala je tri oltara u obliku lista djeteline, a ne kako je pretpostavljeno u Istoriji CG.
Glavni oltar je bio na zapadnom zidu, a dva pomocna na sjeverozapadnom i jugozapadnom uglu crkve, slicno kao sto je bila i crkva na Cetinju pod cijim tremom su stampane knjige, s time sto je ova druga bila orijentisana obrnuto, glavni oltar na istoku.
Ako mi se javite e-mailom, poslacu vam snimak sa googla i objasnjenja.
Sledece, dobro je receno da je Djuradj Kastriot bio Srbin. Mislim da je greska da je bio Kastratovic, bio je Kastriot.
Njegov rodoslov bi isao ovako: Branilo Kastriot, Aleksandar ( odatle Skender-Beg jer su Turci dozvoljavali vlasteli da se najdalje po djedu moge zvati ), Ivan Kastriot i Vojislava ( bjese li ) Nemanjic !, i dalje, Djuradj ( Skenderbeg ), Ivan, Djuradj itd. Vojislava je iz jedne grane Nemanjica koje nema u srpskim istorijama, a dovedena je iz danasnje Makedonije, Pologa. Odatle Ivan Kastriot sa sinovima daje nekoliko sela Hilandaru, Mara njegova kcerka je sahranjena ispod ikone Cara Konstantina i Carice Jelene na Komu ispod skupocjene mermerne ploce, sto vjerujem, je poznato.
Sledece, receno je da su Srbi dosli ( na Balkan ) u 6. ( ili 5. ) vijeku. Ja bih napomenuo da Sloveni zive ( u vecem ili manjem broju ) na Balkanu i mnogo prije Hrista, a u prvim vjekovima bilo je nekoliko rimskih imperatora slovenskog porijekla kao Kosta Zeleni, Car Konstantin, Severo isl. Pogledajte Andriju Zmajevica. No, mislim da on napominje kada je doslo slovensko pleme Shirbi. Da ne duzim o tome jer je to dosta maglovito, jos uvijek.
Dakle, jos jednom, uzivao sam slusajuci gornji zapis. Vjerujem da cete ( mitropolija ) ove moje komentare ispravno shvatiti, kao moj skromni doprinos da ukazem na neke mogucnosti, posto nijesam profesionalni istoricar, pa je moguce da cesto, a ponegdje i katastrofalno, grijesim ali ni jedna moja greska nije namjerna nego vjerovatno rezultat raznih okolnosti. A ako nesto doprinesem da se sazna Istina, koja je jedna, kao Bog, a gresaka ( i lazi ) mnostvo, vjerujem greske ce mi biti oprostene, a tacno uzeto kao Istina, sto mi je jedina i najveca nagrada.

Srdacan bratski pozdrav,
Bozidar A. Vukcevic
iz Kanade

Vjerovatno je siroti Andrijasevic ucio „istoriju“ i druge „nauke“ od nekog takvog ucitelja.
Neka im je na cast.

Djoko Kovacevic, sa Grahova