Ustrojstvo
Aktuelno
Istorijat
Ustrojstvo
Mitropolit
Svetinje
Duhovnost
Istorijska biblioteka

Увод у шематизам

Митрополија Црногорско-приморска је како у ранијим временима тако и у новије доба мијењала своје границе и назив. Дуго времена, све до 15. в. њено сједиште је било у Приморју, на Михољској превлаци. Звала се Зетском али јој је највише одговарао назив Приморска. Од 15. в. постепено прелази на Цетиње, тако да јој се последњих пет вјекова и назив као и границе прилагођавају новим условима. Назив "Зетска" постепено прераста у Црногорска или Цетињска Митрополија. Звала се дуго времена и Скендеријском, у турска времена. Задржала је своју јурисдикцију и над Приморјем иако је у томе погледу било често тешкоћа, нарочито у вријеме Млетачке републике а касније и у вријеме Аустроугарске владавине над Боком Которском.

На простору данашње Црне Горе до јурисдикцијских промјена нарочито је дошло у прошлом вијеку. Прво је основана Бококоторска епархија (званично основана 1870. г. - њен први епископ Герасим Петрановић устоличен 1874. г. у Котору) којој је припадао и Дубровник па је њен епископ носио титулу "бококоторски и дубровачки". Ова Епархија је постојала до 1931. г. т. ј. до доношења првог Устава СПЦ обновљене Пећке Патријаршије када је дошло до арондације многих Епархија СПЦ. Њен последњи епископ је био Кирил Митровић (претходно је био Захумско- рашки, наименован 27. маја 1908. г., рукоположен у Петрограду 31. маја 1909 г.). Бококоторска Епархија је покривала црквени простор Приморја до Сутомора, Дубровника и Рисна. Имала је четири протопрезитеријата (будвански, ерцегновски, которски и рисански). Од 1931. г. сав њен простор, сем Дубровника, укључен је у састав Црногорско-приморске епархије.

Друга епархија, основана за вријеме књаза Николе (1878. г.) али која је добила епископа тек 1909. г., јесте Захумско-рашка са сједиштем у манастиру Острогу односно у Никшићу. Њој су припали дјелови Херцеговачке епархије који су у прошлом вијеку припојени књажевини Црној Гори. Познато је да је сједиште Херцеговачке епархије било од времена Светог Василија Острошког у Манастиру Острогу и да су њој припадали сви предјели старе Херцеговине (све до Манастира Мораче). Захумско-рашку епархију су до њеног укидања и присаједињења Цетињској митрополији (1931. г.) сачињавала три намјесништва: никшићко, спушко и колашинско са десет манастира (Манастир Острог, Морача, Пива, Жупа, Бијела, Подмалинско, Добриловина, Ћелија Пиперска, Дуга).

Послије ослобођења сјеверне Црне Горе до Пљеваља, и послије Првог балканског рата (1912. г.) формирана је, у оквирима краљевине Црне Горе - Пећка митрополија са сједиштем у Пећкој патријаршији. Први митрополит је био др. Гаврило Дожић. Сачињавали су је протопрезвитеријати: пећки, берански, бјелопољски и пљеваљски са манастирима: Пећка патријаршија, Високи Дечани, Ђурђеви Ступови, Света Тројица (Пљевља), Довоља и Аранђелово (на Ђурђевића Тари).

Тек од њеног оснивања било је могуће да заживи Св. Синод Цркве у Црној Гори званично основан 1904. г. али пошто је после услиједио Други балкански и Први свјетски рат, Св. Синод у том саставу се састао први и последњи пут 4. децембра 1918. г. , донијевши одлуку о присаједињењу Цетињске архиепископије - "Српско- Православне Св. Цркве у Црној Гори" са осталим покрајинским српским Митрополијама и епархијама у склопу васпостављене Пећке патријаршије.После арондације Пећке епархије (1931. г.), берански и бјелопољски протопрезвитеријати су по први пут у историји ушли у састав Црногорско-приморске митрополије, пљеваљски - у састав Дабробосанске - а Метохија у састав Рашко-призренске епархије (са изузетком Пећке патријаршије која је ушла у надлежност Српског патријарха).

По измијењеном Уставу СПЦ од 1947. г. обновљена је древна Будимљанско- полимска епархија са сједиштем у Бијелом Пољу. У њен састав су ушли некадашњи дјелови Пећке митрополије као и Пљевља и Пријепоље са манастиром Милешевом. Због комунистичког насиља она је 1956. г. укинута и подијељена између Црногорско- приморске и Дабробосанске митрополије. Пљевља са манастирима Св. Тројице, Аранђеловом, и Довољом, Бања Прибојска, Пријепоље и манастир Милешева припали су Дабробосанској митрополији а андријевачко, бјелопољско и беранско намјесништво враћени су Црногорској митрополији у чијем саставу се и данас налазе.

По указаној црквеномисијској потреби 1993. г. обновљена је стара Милешевска епархија са сједиштем у Манастиру Милешева и у њен састав су ушли горе наведени дјелови Дабробосанске митрополије укључујући Прибој са манастиром Бањом, Нову Варош и Сјеницу.

Овдје да додамо, да је Бар са околином остао стално у саставу Митрополије Црногорско-приморске од времена његовог ослобођења (1874. г.), што значи и у вријеме постојања Бококоторске епархије.

Из овог кратког пресјека промјена црквеног устројства у прошлим временима на тлу данашње Црне Горе, даде се закључити да данашња Црногорско-приморска митрополија обухвата области некадашњих светосавских епископија: Зетске и дјелове Будимљанске и Захумске. За вријеме Књажевине Црне Горе и послије Зетске бановине, односно Краљевине Југославије, она је само обухватала протопрезитеријате: цетињски (са намјесништвима - ријечким и чевским), подгорички (са намјесништвима - барским и црмничким) и граховским (са намјесништвом среза никшићког); њој су припадали манастири: Цетињски, Брчеоски, Дајбабе, Косијерево и Врањина. Дакле, као што се види из њеног данашњег Шематизма који слиједи, тек од Устава СПЦ из 1931. г. у њен састав улази некадашња Бококоторска епархија (изузев Дубровника и залеђа херцегновског које је припало Захумско-херцеговачкој епархији), Захумско-рашка и дјелови Пећке епархије (односно у послератном периоду - Будимљанско-полимске). Из наведеног се даде закључити да је она први пут у историји свога 780 -годишњег постојања покрила тако широку област коју и данас покрива тек 1931 . г. сагласно Уставу васпостављене Пећке патријаршије.

Скадарски викаријат

Да додамо горе реченоме да у надлежност Митрополита Црногорско-приморског данас спада и Скадарски викаријат, са православним српским живљем Скадра и околине (Врака и друга села). Ту су до доласка албанских комуниста (1945. г.) била три храма: Св. Тројица (Врака), Саборни храм Св. Александра Невског и храм Св. Архангела на српском православном гробљу у Скадру, са тројицом свештеника: прото Штиркић (убијен 1944. г., бачен у кречану), прото Велиша Поповић и Лазар Поповић. Прота Лазар Поповић је умро у албанском затвору а прота Велиша. послије изласка из затвора седамдесетих година, није смио обављати свештеничке дужности; храм Св. Александра Невског је срушен и на његово мјесто подигнут официрски дом; древно српско православно гробље са храмом Св. Архангела је разорено и ту подигнут Дом здравља (дјелови гробља и данас постоје) - оно је до рата (1941. г.) имало свог чувара свештеника, било је под заштитом Владе Краљевине Југославије јер су у њему сахрањени око 10.000 погинулих на Скадру Црногораца и Србијанаца (1913. г.) као и многи србијански војници из времена Албанске голготе - (1916-1918. г.). Храм Св. Тројице у вријеме Е. Хоџе је претворен у омладински дом; данас је у рушевинама.

Парохије овог викаријата: скадарска, врачка и каменичка подпадале су под Рашко-призренски епархију Васељенске патријаршије све до 1913. г. Тада су уступљена Пећкој митрополији да би 1918. г. актом Митрополита црногорског Митрофана Бана ушле у састав Пећке патријаршије. Тадашњи "митрополитански намјесник" "Скадарске цркве" архимандрит Виктор Михаиловић је касније изабран и рукопожен за скадарског епископа (умро је, прогнан из Албаније, 1938. г. у манастиру Дечанима). Оснивањем Албанске православне цркве (1937. г.) формира се од ових парохија Скадарски викаријат, који је као такав ушао у Устав СПЦ 1947. г. иако су тројица наведених свештеника послије 1945. г. били укључени, без одобрења Српске патријаршије, у Албанску православну цркву.

Од деведесетих година вјерници из Скадра и Враке су у сталном контакту са Митрополијом црногорско-приморском. У циљу њиховог окупљања Митрополија је (1993. г.) основала "Братство Св. Јована Владимира" са сједиштем у Скадру. У сарадњи са Албанском православном црквом у градњи је, у Враки, нови храм Свете Тројице. Митрополит Црногорско-приморски је два пута посјетио Скадар и Враку( 1992. и 1998. г.). многи Скадрани и Врачани, нарочито послије њиховог избјеглиштва (1991. г.), примили су Свето Крштење. Сваке године Митрополија у сарадњи са "Братством Св. Јована Владимира" и предсједником друштва "Розафа Морача" Г. Миланом Брајовићем организује поклоничка путовања по нашим светињама, нарочито за празник Св. Јована Владимира (4. јуна) и за Богојављење. Из Скадра, благословом митрополита Црногорско-приморског, на студијама у московској Семинарији и Духовној академији налази се Г. Аполон Мишченко.

Напомена аутора: Из разлога техничке немогућности аутори нијесу обрађивали питања прегледа свих парохијских храмова и детаљног пописа имена свих парохија. Она ће бити унијета у грађу шематизма Митрополије Црногорско-приморске у част 2000 година хришћанства, које је у изради.


Митрополија Црногорско-приморска : Шематизам за 1999. : Увод у шематизам

Copyright ©1999-2000 Православна Митрополија Црногорско-приморска. Сва права задржана.